Fobicna reakcija je automatska, sveprozimajuca. Osoba je ne moze kontrolisati, i prakticki je sva obuzeta imaginacijom pretnje i opasnosti.
"Srce mi lupa tako jako da imam osecaj kao da ce puknuti ili iskociti iz grudi. Grlo mi se steglo da jedva disem. Cini mi se da cu se ugusiti. Ruke mi se preznojavaju. Imam osecaj kao da cu se onesvestiti pa se moram pridrzavati za zid da ne padnem. Cini mi se da cu umreti od straha. Da mi je pobeci, a ne znam kuda bih."
Ovo su reci osobe koja pati od fobije. To je autenticni opis onoga sto ona oseca kad se susretne s objektom ili situacijom koje se plasi. A to mogu biti sasvim obicne situacije i objekti: voznja avionom, susret s golubom, ispit, izlazak na veceru u neki restoran, itd. Fobija je, dakle, psiholoska i telesna reakcija straha na objekte ili situacije koje su relativno bezopasne.
Mozda vam ovo sve zvuci cudno, mozda cak i smesno, ali to je jedna vrsta bolesti. Ja imam nekada strah od nekih situacija koje me dovode do toga da mi srce ubrzano lupa, da bih volela da nestanem, ali me to prodje cim se suocim sa situacijom koja me dovodi do tog negativnog uzbudjenja. O strahovima treba pricati, ne treba se sramiti, jer ima pomoci i moze se ukloniti i prebroditi. Svaki covek se brine o necemu, i ja mislim da nema dana na kojem nas strah u bilo kojem obliku ne stigne..pa makar bilo to : "hoculi stici na autobus"
Dali se plasite smrti?
Prijavite se
FAQ
Pretraga
