ЋИРИЛИЦА ЈЕ НАШЕ ПИСМО

[Љиљана]

ЋИРИЛИЦА ЈЕ НАШЕ ПИСМО
Нисмо заборавили! Нисмо!
Ћирилица је наше писмо!
Некима је збиља мука. Не одричемо се Вука.
Да народ зао није био?
Један би за све језик био.
Бог се наљутио. Рачуне нам помутио.
Док не буде братства, слоге?
Постојаће сметње многе.
Треба народ да помучи, док се добру не научи.
Док на сваком крају света, цвеће мира не процвета.
Научити све људе, другом да не науде.
Да су фини. Да се добро чини.
Да сви људи схвате, Да се добру врате.
Да не буде рата, да брат воли брата.
Људи желе хоће, бити без самоће.
Дуга Бога подсећа да је била несрећа.
Да је више неће бити, људи могу мирно снити.
Богу је ипак било жао, што је у толку љутњу пао.
Неће бити толког зла, ал ће бити невоља.
Док људи не схвате, добру се не врате.
Па кад Исус опет дође, на Суд Правде свак да пође.
Тад ће сваки човек знати, свако дело да се плати.
Осим тога није вест, присутна је и савест.
Сви знамо у нама, да л је светлост или тама.
Случај јесте чест, буни се савест.
Ко савест послуша, мирна му је душа.
Прави пут до среће, богатство највеће.
Да саопштиш вести.
Ћирилицом! Мирне савести.
Нисмо заборавили нисмо! Ћирилица је наше писмо!
Ко друкчије пише? Из Срба се брише!
Љиљана Ћуић