Милева Луковић, из Маглича код Краљева, није једина у краљевачкој општини која приликом преласка преко висећег моста умало није настрадала
Ризичан прелазак преко моста
Краљево – Понекад није ни добро кад град, попут Краљева, лежи на три реке.
Треба много мостова, а паре увек недостају. Зато су, рецимо, преко Ибра, на подручју краљевачке општине мостови, и према оценама стручњака, у катастрофалном стању. Једини градски мост, који је увек преоптерећен путничким и теретним возилима, служи већ пола века и за који месец биће му придодат још један, нови, јер је за то било крајње време, не само због саобраћајне гужве... Већина осталих мостова преко Ибра, од Краљева до варошице Ушће, а реч је о раздаљини од педесетак километара, саграђена је после рата и највише је висећих, односно оних који су „закачени” на челичне сајле којима је премошћена река.
Први узводно од Краљева, иначе највише сликан на разгледницама Матарушке Бање, једини поседује употребну дозволу пошто је пре петнаестак година хитно реконструисан. Та обнова је уследила после случаја у коме само пуком срећом није погинуло више људи. Наиме, 26. јула 1987. године одржавао се традиционални сабор у овој бањи, народа је било пуно, било је гужве и на мосту тако да су под теретом попуцале сајле и многе „саборџије” су се нашле у реци, а више њих је задобило лакше и теже озледе...
Неки километар даље, у селу Прогорелици постоји ужи висећи мост саграђен још 1951. године. Прелазили су њиме мештани села Матаруга и Прогорелице све до пре пет, шест година када су истрошене сајле, такође, попуцале.
– Таман што је преко њега прешла Рада Максимовић из Матаруга – прича за „Политику” Станоје Јосифљевић, чија је кућа у близини овог моста – мост се сручио у Ибар. Она није била одмакла ни десетак метара. После смо ми мештани, уз помоћ општине, мост, колико је то могло, обновили.
Посебна прича су два висећа моста у селу Богутовцу, један узани, зову га пешачки, који се лелуја и преко кога може пролазити само по један пешак. Други је нешто шири, али трулог и „крпљеног” пода. Но, преко њега мештани Богутовца и села Замчања прелазе и аутомобилима, полако, метар по метар... као циркузанти преко жице.
– Шта можемо друго – купујемо аутомобиле примерене ширине. Дешава се да док преко моста возимо испод неког точка пукне трула даска, а онда је то велика мука... Срећом, још нико није пропао, а само због тог страха и те невоље село Замчање ће, ако се нешто не предузме, нестати. Иселио се одавде народ, остало је само двадесетак кућа – каже Милан Пантовић, који овде живи на једној а ради на другој обали Ибра и свакодневно аутомобилом прелази мост.
У сличном стању је и мост у месту Добре Стране, а наша јучерашња прича о пропадању кроз под моста Милеве Луковић, коју је из набујалог Ибра спасио Зоран Јовановић, довољно говори о стању тог висећег моста.
Овај случај очигледно је подстакао општинске грађевинске инспекторе да обиђу мост у Магличу и да, како нам објашњава њихов шеф Душан Костић, поново, као пре десетак година, донесу решење о забрани коришћења свих ових мостова, осим оног у Матарушкој Бањи. Наравно, у њиховој надлежности није и решење за оне који те мостове морају да користе.
– Пре десетак година донели смо решења о забрани коришћења и наложили општинској дирекцији да то видно обележе и народ упозори на опасност. Не знам зашто то није урађено – прича Костић.
Ненад Нерић, надзорни орган поменуте дирекције, тврди да је то учињено, али су непознати вандали табле скинули. Он нам је још објаснио да постоје стручни елаборати о стању свих ових мостова који нису за употребу.
– Неопходна је – каже Нерић – поправка или замена постављањем бетонских или челичних конструкција. Но, то понајвише зависи од буџетских могућности општине, јер је реч о већим новчаним издвајањима.
Тако, док се ти услови не створе у овом крају ће, по свему судећи, мостови спајати људе, али су им бити и права мора док се не домогну друге обале реке.
М. Дугалић
[објављено: 24.05.2007.]
www.politika.co.yu
Prijavite se
FAQ
Pretraga
