"Konstrukcija sećanja na tebe"...

Moderator: Moderatori

"Konstrukcija sećanja na tebe"...

Postod Biško » 29 Dec 2006, 02:10

Dakle, ima li iko pesmu "Konstrukcija se?anja na tebe" Zbignjeva Bjenjkovskog?! Ba mi treba, a nikako da je na?em...

Hvala i pozdrav!
E sad neću ni kako ja hoću!
Korisnikov avatar
Biško
Kraljevčanin omladinac
 
Postovi: 50
Pridružio se: 01 Jul 2005, 19:51
Lokacija: Kraljevo (u srcu)

Re: "Konstrukcija sećanja na tebe"...

Postod Flegma8 » 09 Jan 2011, 14:03

Konstrukcija secanja na tebe - Zbignjev Bjenjkovski

Jo se moje secanje na tebe nije ohladilo
i nije se formiralo u uspomenu.
Stalno si nezavrena u masti;
tako daleko da ne znam - a ipak te znam napamet
tvoje oci, usta, a nekad cak ni ideju ovaplocenja cije si ti ostvarenje.

Dok gleda, kao da neki vetar iz svemira, ili moda njegova senka,
potpuno unitava drvece, boje, arhitekturu i cele prizore,
tako da cak ni stranu prema kojoj duva tvoj pogled ne mogu da zamislim.
Izgleda mi postojeca van pogleda, u jo nezamiljenim predelima.

Kao da si jo neoktrivena buducnost
ili da tek postaje zrno jo neizniklog vidjenja u mojim ocima.
Kad govori, recu su tako nove
i obnavaljaju se pri svakom pokretu tvojih usana
kao da predskazuju buduce ili jo poznije i cak nepredosecane pojmove.

Nikakav govor, koji bi postojao ma u precutavanju bilo kada,
nece izraziti nijedno znacenje koje bi ti pomislila.
Imenuje me za nepojmljiva stanja i stvarnosti.
Iz tvojih usana radjaju se ne zvuci ili njihova opovrganja,
nego mehanizmi s nepoznatom primenom.

Cak i cutanje kojim se izraavas ne oslabljuje snagu njihovog delovanja.
Samim svojim postojanjem pojacavaju otkucaje srca,
izgaranje kiseonika i temperaturu zvezda.
Kad si tu, dogadja se
kao da se Zemlja bre vrtoglavom brzinom okrece oko svoje osovine
i pospeuje sve postojece oblike da prekorace granice svog izgleda.
Po linijama tvojih ruku debeli stubovi mrava vuku Velika Kola,
a u prostoru izmedju prstiju ulaze vetrom razasuta sazvezdja.

Pojavljuje se i nestaje.Takva si kao da te nema.
Kada te nema, jasnost osecanja mojih cula deluje tako
da mi se cini da postoji.
Ti ivi tamo kuda pisma ne dolaze.
Daleko, dalje i od nadaljeg znacenja ljudske reci
to ih ima daljina.
Tako daleko da samo uvek i nikad, mogu pomoci misli
da priblie tvoju udaljenost.
Tako daleko da kad kaem ivi - da mislim postoji,
onda su te reci metafora moga a ne tvoga postojanja.
Ti, tebe, tebi - to su pisani znaci moje egzistencije
suvie blede da bih joj davao naziv radi nje same.

Grad u kome ivi znam iz uzbudjenja
sigurno ima svoj geografski poloaj, umetnicka dela, administraciju
i po svemi je slican mnogim drugim gradovima: ima tebe
i to ga izjednacava sa mojom cenjom i snovima u kojima takodje ivi.
On je cvor linija srece i sudbine, do koga nece dospeti besputni ivot
moga dlana.

Toliko si daleko da nikakva pota ne prima moja pisma: za tebe
toliko daleko, da prostor to nas deli nestaje iscrpljen vlastitom neizmernocu.
Toliko daleko da se rat koji pocne u mojoj zemlji
zavri a da do tvoje ne stigne.
Toliko daleko, da se zemlja u kojoj zivi smanjuje do fikcije.
Toliko si, mnogo, daleko.
Da ne znam vie da li je dovoljno
slagati mislima na zemaljski nacin
da bi ih ti mogla prozreti.

ivi tamo gde nece stici niko drugi sem tebe: u suzi mojoj.

Blizu, blie no najblie reci koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene, kao to bih ja eleo da budem blizu tebe.
Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca.
Tako blizu da bi, radi opstanka,
morao prestati da postoji moj ivot u kojem ivi,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj misli,
morao bih da se probudim iz sna u kome sanja.

Tako si mi bliska, da si blia nego dan noci i senka svetlu.
Tako bliska da reci koje za tebe slaem zna pre nego to ih pomislim.
Tako bliska da ne znam gde prestaje ti, a pocinjem ja.
Tako si blizu da ako hocu da te vidim
ne treba ni da otvaram ni da zatvaram kapke.
Tako blizu da te cujem kao to gluhonemi cuju uzbudjenje.
Tako blizu da tvoju kosu jasno osecam rukom
kao to bogalj oseca prisutnost odsecene ruke.

Neuhvatljiva je granica izmedju
bezgranicnosti tvoje prisustnosti i osecanja tvog nedostajanja.
U trenutku kad ta granica postane poznata,
postace u poznatom mi stepenu
(ili dostupnom mom domiljaju)
daleka ili bliska.
Bice takva, drugacija i
jo drugacija,
a ipak odredjena,
ma i raznoliko odredjena uspomena.

Tada -
Kad moje secanja na tebe ostari, kad te mata izgubi,
imam onu sigurnost, konkretnost osobine koja je komplikuje.
Bez kolebanja secacu se tih tvojih ociju, tih ruku i te pojave.
Hteo bih, jer to ne zavisi od mene, da si mlada,
da ima oblik jedne od onih zvezda to su tako dugo izucavale tvoje lice. :D :D :D
Flegma8
Kraljevačka beba :)
 
Postovi: 2
Pridružio se: 09 Jan 2011, 13:49

Re: "Konstrukcija sećanja na tebe"...

Postod Biško » 25 Mar 2011, 21:40

Najlepe se zahvaljujem!
E sad neću ni kako ja hoću!
Korisnikov avatar
Biško
Kraljevčanin omladinac
 
Postovi: 50
Pridružio se: 01 Jul 2005, 19:51
Lokacija: Kraljevo (u srcu)

Re: "Konstrukcija sećanja na tebe"...

Postod Flegma8 » 10 Apr 2011, 02:40

nema na ?emu :wink: :wink: :wink:
Flegma8
Kraljevačka beba :)
 
Postovi: 2
Pridružio se: 09 Jan 2011, 13:49


Povratak na Film, pozorište, književnost

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron