"Konstrukcija sećanja na tebe"...

Moderator: Moderatori

"Konstrukcija sećanja na tebe"...

Postod Biško » 29 Dec 2006, 02:10

Dakle, ima li iko pesmu "Konstrukcija sećanja na tebe" Zbignjeva Bjenjkovskog?! Baš mi treba, a nikako da je nađem...

Hvala i pozdrav!
E sad neću ni kako ja hoću!
Korisnikov avatar
Biško
Kraljevčanin omladinac
 
Postovi: 50
Pridružio se: 01 Jul 2005, 19:51
Lokacija: Kraljevo (u srcu)

Re: "Konstrukcija sećanja na tebe"...

Postod Flegma8 » 09 Jan 2011, 14:03

Konstrukcija secanja na tebe - Zbignjev Bjenjkovski

Još se moje secanje na tebe nije ohladilo
i nije se formiralo u uspomenu.
Stalno si nezavršena u masti;
tako daleko da ne znam - a ipak te znam napamet
tvoje oci, usta, a nekad cak ni ideju ovaplocenja cije si ti ostvarenje.

Dok gledaš, kao da neki vetar iz svemira, ili možda njegova senka,
potpuno uništava drvece, boje, arhitekturu i cele prizore,
tako da cak ni stranu prema kojoj duva tvoj pogled ne mogu da zamislim.
Izgledaš mi postojeca van pogleda, u još nezamišljenim predelima.

Kao da si još neoktrivena buducnost
ili da tek postaješ zrno još neizniklog vidjenja u mojim ocima.
Kad govoriš, recu su tako nove
i obnavaljaju se pri svakom pokretu tvojih usana
kao da predskazuju buduce ili još poznije i cak nepredosecane pojmove.

Nikakav govor, koji bi postojao ma u precutavanju bilo kada,
nece izraziti nijedno znacenje koje bi ti pomislila.
Imenuješ me za nepojmljiva stanja i stvarnosti.
Iz tvojih usana radjaju se ne zvuci ili njihova opovrganja,
nego mehanizmi s nepoznatom primenom.

Cak i cutanje kojim se izražavas ne oslabljuje snagu njihovog delovanja.
Samim svojim postojanjem pojacavaju otkucaje srca,
izgaranje kiseonika i temperaturu zvezda.
Kad si tu, dogadja se
kao da se Zemlja brže vrtoglavom brzinom okrece oko svoje osovine
i pospešuje sve postojece oblike da prekorace granice svog izgleda.
Po linijama tvojih ruku debeli stubovi mrava vuku Velika Kola,
a u prostoru izmedju prstiju ulaze vetrom razasuta sazvezdja.

Pojavljuješ se i nestaješ.Takva si kao da te nema.
Kada te nema, jasnost osecanja mojih cula deluje tako
da mi se cini da postojiš.
Ti živiš tamo kuda pisma ne dolaze.
Daleko, dalje i od nadaljeg znacenja ljudske reci
što ih ima daljina.
Tako daleko da samo uvek i nikad, mogu pomoci misli
da približe tvoju udaljenost.
Tako daleko da kad kažem živiš - da mislim postojiš,
onda su te reci metafora moga a ne tvoga postojanja.
Ti, tebe, tebi - to su pisani znaci moje egzistencije
suviše blede da bih joj davao naziv radi nje same.

Grad u kome živiš znam iz uzbudjenja
sigurno ima svoj geografski položaj, umetnicka dela, administraciju
i po svemi je slican mnogim drugim gradovima: ima tebe
i to ga izjednacava sa mojom cežnjom i snovima u kojima takodje živiš.
On je cvor linija srece i sudbine, do koga nece dospeti besputni život
moga dlana.

Toliko si daleko da nikakva pošta ne prima moja pisma: za tebe
toliko daleko, da prostor što nas deli nestaje iscrpljen vlastitom neizmernošcu.
Toliko daleko da se rat koji pocne u mojoj zemlji
završi a da do tvoje ne stigne.
Toliko daleko, da se zemlja u kojoj ziviš smanjuje do fikcije.
Toliko si, mnogo, daleko.
Da ne znam više da li je dovoljno
slagati mislima na zemaljski nacin
da bi ih ti mogla prozreti.

Živiš tamo gde nece stici niko drugi sem tebe: u suzi mojoj.

Blizu, bliže no najbliže reci koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene, kao što bih ja želeo da budem blizu tebe.
Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca.
Tako blizu da bi, radi opstanka,
morao prestati da postoji moj život u kojem živiš,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj misliš,
morao bih da se probudim iz sna u kome sanjaš.

Tako si mi bliska, da si bliža nego dan noci i senka svetlu.
Tako bliska da reci koje za tebe slažem znaš pre nego što ih pomislim.
Tako bliska da ne znam gde prestaješ ti, a pocinjem ja.
Tako si blizu da ako hocu da te vidim
ne treba ni da otvaram ni da zatvaram kapke.
Tako blizu da te cujem kao što gluhonemi cuju uzbudjenje.
Tako blizu da tvoju kosu jasno osecam rukom
kao što bogalj oseca prisutnost odsecene ruke.

Neuhvatljiva je granica izmedju
bezgranicnosti tvoje prisustnosti i osecanja tvog nedostajanja.
U trenutku kad ta granica postane poznata,
postaceš u poznatom mi stepenu
(ili dostupnom mom domišljaju)
daleka ili bliska.
Biceš takva, drugacija i
još drugacija,
a ipak odredjena,
ma i raznoliko odredjena uspomena.

Tada -
Kad moje secanja na tebe ostari, kad te mašta izgubi,
imam onu sigurnost, konkretnost osobine koja je komplikuje.
Bez kolebanja secacu se tih tvojih ociju, tih ruku i te pojave.
Hteo bih, jer to ne zavisi od mene, da si mlada,
da imaš oblik jedne od onih zvezda što su tako dugo izucavale tvoje lice. :D :D :D
Flegma8
Kraljevačka beba :)
 
Postovi: 2
Pridružio se: 09 Jan 2011, 13:49

Re: "Konstrukcija sećanja na tebe"...

Postod Biško » 25 Mar 2011, 21:40

Najlepše se zahvaljujem!
E sad neću ni kako ja hoću!
Korisnikov avatar
Biško
Kraljevčanin omladinac
 
Postovi: 50
Pridružio se: 01 Jul 2005, 19:51
Lokacija: Kraljevo (u srcu)

Re: "Konstrukcija sećanja na tebe"...

Postod Flegma8 » 10 Apr 2011, 02:40

nema na čemu :wink: :wink: :wink:
Flegma8
Kraljevačka beba :)
 
Postovi: 2
Pridružio se: 09 Jan 2011, 13:49


Povratak na Film, pozorište, književnost

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron