Vidi ima jos: ( i necu vise)
Citiraj:
Можда пред Скупштином Србије и Црне Горе и није било онолико људи колико је знало да се окупи у време кад се то здање звало Скупштина СФРЈ, али Слободан Милошевић ни на врхунцу власти сигурно не би био незадовољан бројем оних који су јуче дошли да га испрате на последње путовање. Око сто хиљада људи је дошло да му ода почаст. Социјалисти рачунају да их је било око пола милиона или, како један рече, „има више људи него Тито кад је умро”.
Бившег председника Србије (у два наврата) и бившег председника СРЈ, лидера Социјалистичке партије Србије и, како се и најчешће говорило последњих пет година, најпознатијег хашког притвореника Слободана Милошевића није сахранила држава, али јесу хиљаде оних који су га очигледно волели (уз оне који су дошли и по партијском задатку, што социјалисти, што радикали). Није било оних којима је највише дао, чланова његове уже породице, али су били многи од оних којима је његова политика доста узела. Они су плакали најискреније, жалећи за херојем, јунаком, легендом, жалећи за „бољим животом који су имали са Слобом”. У том уверењу су непоколебљиви.
Citiraj:
Излагање ковчега, прекривеног српском заставом, дочекали су повици окупљених. Орило се „Слобо, Слобо”, „Ово је Србија”, „Убише те, Слобо”. Плато испред Скупштине је већ пун, али људи још пристижу са свих страна, из свих крајева Србије, долазе и из Црне Горе и Републике Српске. Како се маса увећава, тако и полицајци постају видљивији. Распоређени су густо дуж ограде, око скупштине државне заједнице, по ободу скупа. Звиждуци су упућени и њима, а они – навикли и, како кажу, припремљени. Из гомиле допире тужан старачки глас: „Не бојте се, нећемо ми вама ништа. Дошли смо само да испратимо Србина. Има времена за друго”. После су полицајци помагали извлачећи из масе људе којима је позлило и водећи их до лекарског пункта.
Citiraj:
До 12 сати, када су почели говори, масом су се проламали узвици „Слобо, Србине”, „Убијте Вука”, „Не дамо Косово”, „Тадићу, усташо”, „Вратите нам Шешеља”, „Карла убица”, „Рушите владу”, „Хоћемо изборе”, „НАТО убице”, „Не дамо Младића, даћемо Тадића”. На једном плакату је било исписано „Слобо, хероју, убили те издајници Србије”, па су испод редом наведени Борис Тадић, Вук Драшковић, Војислав Коштуница, Чедомир Јовановић, Зоран Ђинђић.
http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=27633&r=10.htm[/quote]