forum.kraljevo.com

Forum posetilaca internet prezentacije www.kraljevo.com
Danas je 23 Sep 2019, 09:44

Sva vremena su u UTC + 1 sat [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 6 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: BOŽIĆ
PostPoslato: 07 Jan 2007, 01:21 
OffLine
Pravi kraljevčanin :)
Korisnikov avatar

Pridružio se: 09 Feb 2006, 20:20
Postovi: 2127
Lokacija: Ribnica
7. januar - Božić - Roždestvo Hristovo


"Nema dana bez očinjeg vida,

Niti prave slave bez Božića!"




Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju brojati godine.

Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki praznik - Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih praznika, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih.

Božić se od početka nije praznovao istog dana, već je tek u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i da se praznuje 25. decembra po novom, gregorijanskom kalendaru (ili 7. januara po starom, julijanskom kalendaru). Toga istog dana Rimljani su imali praznik slavljenja Sunca koje se neprestano vraća k letu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se potisnuo ovaj rimski praznik.

Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. novembra do 6. januara uveče (odnosno od 15. novembra do 24. decembra), koji nije tako strog kao Uskršnji. On odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.

Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom u kojoj se nalaze jasle, Presveta Bogorodica sa Josifom i novorođeni Isus. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.

O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".

Nijedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji su se i dan-danas održali. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, gatanja, izreka i poslovica.

Veruje se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče, a badnjak na jednom kraju namažu medom koji deca ližu da bi time pokazali kako im je Badnja sladak i drag.

Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.

Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlado i cerovo. Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i nazove mu: "Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan". Zatim zaseče na dva mesta da ispadne iver, i taj iver uzme sa sobom. Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče naloži na vatru. Kad pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a drugi, gornji kraj ostavlja se za položajnika. Zbog toga što se na taj dan pali badnjak, dan se zove Badnji dan.

Danas se badnjak u gradovima kupuje na pijaci, ali mu je simbolika ista, a ritual je skraćen ili se badnjak jednostavno samo drži u kući.

Uoči Božića slamom se posipa pod u kući čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku u kojoj se rodio Hristos i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.
Slika Slika

_________________
Slika
Kad sam dobar, zaista sam dobar. Kada sam zao - jos sam bolji


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 07 Jan 2007, 12:18 
OffLine
Big boss!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 30 Dec 2004, 13:36
Postovi: 1013
Lokacija: Kraljevo, Srbija
Hristos se rodi...

_________________
Life will find the way...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 07 Jan 2007, 12:19 
OffLine
Pravi kraljevčanin :)
Korisnikov avatar

Pridružio se: 09 Feb 2006, 20:20
Postovi: 2127
Lokacija: Ribnica
Vaistinu se rodi

_________________
Slika
Kad sam dobar, zaista sam dobar. Kada sam zao - jos sam bolji


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 07 Jan 2007, 12:26 
OffLine
Pravi kraljevčanin :)
Korisnikov avatar

Pridružio se: 16 Jul 2006, 18:21
Postovi: 2071
Lokacija: Hill
Hristos se rodi, draga braco!
Srecan Bozic svima na forumu !!!

_________________
Mikri vadi kalash
prst na obarachu
nemoj da se zamerash
ulichnom igrachu!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 07 Jan 2007, 13:12 
OffLine
Pravi kraljevčanin :)
Korisnikov avatar

Pridružio se: 09 Feb 2006, 20:20
Postovi: 2127
Lokacija: Ribnica
Božićna poslanica patrijarha srpskog gospodina Pavla
Nasilnici će se postideti

"... Zaista, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu, opravda se u Duhu, pokaza se Andelima, propovedi se neznabošcima, verova se u svetu, vaznese se u slavi" (I Tim. 3, 16)

Ove reci apostola Pavla najpotpunije oslikavaju svu lepotu božicne radosti u kojoj smo mi, draga deco duhovna, istinski ucesnici velike tajne Božjeg silaska s Neba na Zemlju i covekovog uznošenja sa Zemlje na Nebo i sedenja sa desne strane Oca. A to je, u suštini, bogosinovstvo svakoga coveka koji to poželi delatnom verom. Sin Božji je došao da nas pozove u neprolazno Carstvo Božje i uvede nas u stvarnost vecnog života, buduci da je On, Gospod naš, uvek Put, Istina i Život (Jn 14, 5).

Dogadaj Hristovog Rodjenja od Djeve Marije sabira sva nadanja i išcekivanja ljudska kroz vekove koji mu prethode, kao i veru svih kasnijih vekova do danas, i trajace kroza sve vekove do vecnosti. To je "punoca vremena" (sr. Gal. 4, 4), jer su Bog i covek u Licnosti Hrista Spasitelja sjedinjeni. Bog se radja kao covek ne prestajuci biti Bog, kako bi covek mogao postati "Bog po blagodati", ne prestajuci biti covek. Radujuci se radošcu neprolaznom i neopisivom zbog velikih darova ljubavi Božje, upitajmo se mi, verujuci hrišcani, koji smo pozvani i poslani u svet da budemo "so zemlji i svetlost svetu" (sr. Mat. 5, 13-14), da li smo i koliko smo zaista odgovorni u svojoj bogodarovanoj slobodi. Nije dobro izgovarati se drugim i uvidjati njegove greške, jer osudivanje - nije put vere. Cesto je to prepreka na životnom putu i pretežak teret za onoga ko tako postupa. Zato se vama obracamo, sinovi i kceri Crkve Hristove, "ne kao da gospodarimo verom vašom nego kao pomagaci vaše radosti" (sr. II Kor. 1, 24). Kolenopreklono vas molimo: pokažite ljubav nelicemernu jedni prema drugima i prema svima ljudima - "dobro ciniti da nam ne dosadi" (Gal. 6, 9). Potrudimo se da ispunimo svetootacku pouku: "Svaki hrišcanin treba da bude takav covek da ga se Bog nikad ne postidi". Možemo mi to, blagocestivi narode Božji: samo ako se malo potrudimo, uspecemo u dobrom delu blagocestive vere. Mnogo je danas sebicnih ljudi koji misle da sve mogu sami. Mnogo je lažno "velikih" ljudi i naroda i svako misli da baš on može da promeni sliku sveta. Zato, imajmo veru pravednog Josifa, prostodušnost i gostoljublje vitlejemskih pastira, mudrost mudraca sa Istoka koji su, vodjeni zvezdom, prineli darove Hristu, ne uplašivši se Iroda.

Verujmo verom starozavetnih proroka i pravednika i budimo, zajedno sa svetim apostolima, istrajni u svedocewu velike Tajne vere, znajuci da osim Hrista "nema drugog imena pod nebom, danog ljudima, kojim treba da se spasemo" (Dela ap. 4, 12). Ovo znanje u veri ne sputava nas u ljubavi prema svima. Naprotiv, ono nas pokrece napred i otvara za svakoga coveka, bez obzira na to ko je on, kako se moli i da li se moli. Jer, "Bog ne gleda ko je ko nego mu je u svakom narodu mio onaj ko tvori pravdu" (Dela ap. 10, 35). Naša vera da je Hristos Spasitelj sveta i coveka cini nas spremnima i sposobnima da uvek služimo boljitku i spasenju sveta. Sin Božji, nas radi, i našega spasenja radi, postao je covek, služeci nama i našem spasenju. Tako je svako od nas prizvan da služi boljitku života i spasenju svih i svega. Kako bi sve bilo bolje i drugacije kada bismo mi hrišcani delatno razumeli smisao služenja "vecih" onim "manjima"! Život bi bio lepši, a ovaj svet bolji. Moguce je to - samo je potrebno da svako pobedi sebe, da prevazidje sopstvenu sebicnost, da izidje iz sopstvenog interesa u žrtveno, nesebicno. Cinili smo bezakonja - prestanimo, i Bog ce oprostiti. Najveci previd cinimo u vezi sa cedomorstvom, jer necemo da priznamo da je to greh ubistva deteta, motivisan sebicnošcu nedostojnih roditelja. To je najgnusnije ubistvo, odbijanje blagoslova Božjeg i uskracivanje prava na život novoj licnosti. Još nerodeno dete nije bezimeni zametak, fetus; to je covek - duša živa. Molimo vas, roditelji, ne cinite to više, ne zatvarajte vrata svojih srca i domova za blagoslov života. Ima mesta za sve i bice hleba za sve.

Setite se onih bezdetnih roditelja koji suznih ociju mole Boga da im podari taj blagoslov! Neka vam materijalne nedace ne budu izgovor za cedomorstvo! Ne uskracujte sebi Božji blagoslov! Znamo da ce neki samozvani zaštitnici opet reci kako Crkva uskracuje ljudska prava i slobodu, ali neka znaju da mi opominjemo iz ljubavi, bez omalovažavanja! A njima Bog blagi neka oprosti greh i neka ih prizove u zajednicu ljubavi. Veoma cemo se radovati ako se odazovu. Mnogi narodi vode racuna o svom istorijskom postojanju i vecnom spasenju, a naš, srpski narod, poubijao je, nažalost, svoje nerodjene dece više nego naši neprijatelji u svim ratovima zajedno. Želimo da naglasimo da je u našoj Otadžbini broj umrlih godišnje veci od broja rodenih za dvadeset pet hiljada. Nadamo se da ce ovi podaci pokrenuti mnoge na odgovorno razmišljanje i još bolje cinjenje. U vršenju dobrih dela, u praštanju i u molitvi treba da budemo istrajni i da izdržimo do kraja, jer "kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo; kad hule na nas, molimo..." (I Kor. 4, 12-13), znajuci da je "pobeda koja pobeduje svet - vera naša" (I Jn 5, 4). Pravoslavni Srbi na Kosovu i Metohiji to najbolje osecaju i znaju, kao i mnogi drugi obeskuceni i sa ognjišta prognani. Oni nose na telu rane Hristove i pobeduju svoje progonitelje. Mnogi njih ne razumeju, buduci optereceni sobom i svojim strahovima. Oni, poput negdašnjih hrišcanskih mucenika i ispovednika, pobedjuju one koji misle da mogu stici do cilja nanoseci poraz drugome. Duboko verujemo da ce doci vreme kada ce se nasilnici postideti. Molimo se i za neprijatelje naše da uvide da cinjenje zla ne može doneti dobro nikome. Neka znaju da ce, posle svih poraza kojima ponižavaju druge, na kraju sami sebe poraziti beznadjem. I za njih se molimo da pobede sebe i postanu ucesnici onog mira koji Hristos svima daje. Draga deco duhovna, naša sveta Srpska Svetosavska Crkva nadživela je sve istorijske Golgote i raspeca radošcu vitlejemskih pastira i mudrošcu mudraca sa Istoka, i živece vavek, u sabornom jedinstvu sa svim pomesnim Pravoslavnim Crkvama, koje cine Jednu Svetu Crkvu. Svojom sabornošcu ona okuplja vaskoliki srpski rod, na svim kontinentima i u svim državama, i otvorena je za sve dobronamerne ljude. Sabirala je svoja verna ceda kroz sve vekove, iduci uskim putem i gradeci mostove mira i ljubavi medu ljudima i medu narodima.

Znamo dobro za sve naše padove, raskole i podele. Molimo se Gospodu da to prestane jednom zauvek, a sve vas molimo da budete jedno u Gospodu, kako bismo svima pokazali cistu veru i svetu slogu, svu lepotu vere u Boga i vere u coveka Božjeg. To ce biti onda kada prestanemo da se medu sobom delimo na razne nacine, najcešce po bezumlju. Pokušajmo, u radosti božicnoga slavlja, da se izmirimo i saberemo oko kolevke Bogomladenca i da prevazidemo sve naše besmislene podele! Naravno, treba o svemu promišljati, suocavati razlicite stavove i raspravljati, ali to ne sme da bude razlog za medusobnu mržnju ili za mržnju prema bilo kome. Mora da važi pravilo da "onaj ko želi da bude prvi, taj treba svima da služi". Hristos je Svojim životom pokazao sve ovo, a mi hrišcani imamo sveti zadatak da i svojim življenjem to potvrdimo. Danas je najpogodniji dan da ispitamo sebe gde smo mi u tom delu i da ispravimo sami sebe i jedni druge kako bi naša radost bila potpuna i trajna. Svako od nas treba da u licnosti drugoga coveka vidi lice Božje, lice svoga brata i vecnog sabrata. Tada ce srce svakoga od nas istinski biti vitlejemska pecina u kojoj se Hristos uvek iznova rada. I što više bude takvih srdaca, svima ce biti bolje i svi cemo biti bolji.

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

_________________
Slika
Kad sam dobar, zaista sam dobar. Kada sam zao - jos sam bolji


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 07 Jan 2007, 18:32 
OffLine
Pravi kraljevčanin :)
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22 Avg 2006, 15:23
Postovi: 1090
Lokacija: CH-SO
Hristos se rodi....svima na forumu srecan Bozic

_________________
Kada sam dobro,
dobra sam,
ali kada sam zla,
onda sam zaista bolja!!!


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 6 Posta ] 

Sva vremena su u UTC + 1 sat [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
POWERED_BY
Prevod - www.CyberCom.rs